О књизи: 2016 / У давна времена није било белих мишева и бултеријера, а шта више - није било ни књига. Само песници и њихове песме. Али људски живот је кратак, а памћење још краће - и песме су заборављене заједно са онима који су их компоновали. Песнику Ајаелу је било жао својих песама, које би умрле са њим, и кренуо је на пут – да пронађе начин да оно што је чуо учини видљивим и пренесе своје песме другим људима. Марина Аромстам је написала невероватну бајку о коначности творца и бесмртности његових креација, о пријатељству и одговорности, о томе колико је досада загушљиво опасна и како је лако изгубити пут, чак и ако су ваши циљеви светли и племенити. А уметница Вера Коротаева је цртала илустрације за бајку, и оно што се чуло постало је видљиво, а написано је оживело - у скерлетним перлама базге, плавом перу сиве шојке и морским кравама које су пливале у тим далеким временима недалеко са обале и јели алге.